VESTI

Lake i jasne informacije pomažu ljudima da žive samostalno.

Izvor: Magločistač

Autor originalnog teksta: Maja Savić
Tekst prilagodila za lako razumevanje: Aniko Huber Varmuža
Razumljivost teksta kontrolisala: Danijela Varga
Datum: 23. jul 2026. godine
Mesto: Bačka Topola

Valentinina priča

Valentina Šinković ima 33 godine.
Ona živi u Novom Orahovu.
Novo Orahovo je mesto blizu Bačke Topole.

Valentina je osoba sa intelektualnim invaliditetom.
Neke informacije su joj teške za razumevanje.

Valentina je završila osnovnu školu.
Posle škole počela je da dolazi u Humanitarno društvo „Bethesda“.
„Bethesda“ se nalazi u Bačkoj Topoli.

Valentina Šinković, foto: MS/Magločistač

U „Bethesdi“ je Valentina naučila mnogo važnih stvari.
Naučila je kako da se snađe na javnim mestima.
Naučila je i da pita kada nešto ne razume.

Valentina mnoge stvari radi sama

Valentina sama ide u prodavnicu.
Sama ide i u poštu.

Kod lekara najčešće ide sa majkom.
Razgovor sa lekarom može biti težak.
Lekari često koriste teške reči.
Ponekad govore veoma brzo.

Valentina se seća kada je prvi put bila u bolnici.
Lekari i medicinske sestre su razgovarali.
Valentina nije razumela o čemu razgovaraju.
Nije znala šta će se dogoditi.
Bila je zbunjena.
Bila je i uplašena.

Valentina kaže:

„Teško mi je kada ne razumem.“

Postoje različite prepreke

Prepreka je nešto što osobi otežava da uradi ono što želi.

Stepenik može biti prepreka.
Zgrada bez lifta može biti prepreka.
I nejasna informacija može biti prepreka.

Na primer:

• osoba ne razume rečenicu.
• osoba ne zna kako da popuni formular.
• osoba ne razume dokument.
• osoba ne zna šta potpisuje.
• osoba ne zna šta će se dogoditi posle potpisivanja.

Nejasna informacija može biti velika prepreka.

Šta znači da je informacija laka za razumevanje?

Informacija je laka za razumevanje kada je napisana jasno.

Koriste se poznate i jednostavne reči.
Rečenice su kratke.
Informacije su poređane dobrim redosledom.
Teške reči su objašnjene.
Slike mogu da pomognu u razumevanju.

Na primer, ova rečenica je teška za razumevanje:

„Korisnik je dužan da zahtev podnese
uz prilaganje propisane dokumentacije.“

Lakše je razumeti kada piše:

„Popunite zahtev.
Uz zahtev predajte dokumenta sa spiska.“

Kome su potrebne jasne informacije?

Jasne informacije su potrebne mnogim ljudima.

One mogu da pomognu:

• osobama sa intelektualnim invaliditetom,
• osobama koje teško uče,
• starijim osobama sa demencijom,
• autističnim osobama,
• osobama koje tek uče srpski jezik,
• drugim osobama kojima je potrebna pomoć u razumevanju.

Jasne informacije mogu da budu korisne svima.

Valentina traži pomoć u pošti

Valentina sama plaća račune u pošti.

U pošti nema jasnih pisanih uputstava.
Zbog toga Valentina ne može uvek sve da uradi sama.
Ne zna, na primer, kako da popuni uplatnicu.

Tada traži pomoć od radnika u pošti.
Radnik joj pokaže šta treba da popuni.
Radnik joj pokaže i gde treba da se potpiše.

Važno je da zaposleni budu ljubazni.
Ali ljubaznost nije dovoljna.

Uputstva moraju da budu jasno napisana.
Pomoć ne treba da zavisi samo od toga koji radnik je na poslu.

Informacije na internetu

Valentina ima teškoća i kada koristi internet.

Lakše koristi internet stranicu na kojoj su informacije jasno raspoređene.
Tekstovi ne treba da budu predugački.
Dugmad treba da budu jasno vidljiva.
Slike treba da pomognu u razumevanju.
Važne informacije treba lako da se pronađu na stranici.

Ljudi imaju pravo na jasne informacije

Ujedinjene nacije su velika međunarodna organizacija.

One imaju dokument o pravima osoba sa invaliditetom.
Dokument se zove Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom.

U Konvenciji piše da osobe sa invaliditetom imaju pravo na informacije.
One imaju pravo i na komunikaciju.
Imaju pravo da koriste javne usluge.

Javne usluge su, na primer:

• bolnica,
• pošta,
• opština,
• škola,
• centar za socijalni rad.

Srbija je prihvatila Konvenciju 2009. godine.

Vlada Srbije je 2025. godine usvojila novi plan.
Taj plan govori o boljem životu osoba sa invaliditetom.
Plan važi do 2030. godine.

Nije dovoljno da plan postoji samo na papiru.
Plan mora da se primenjuje u svakodnevnom životu.

Javne ustanove treba da daju jasne informacije.
To treba da bude deo njihovog svakodnevnog rada.

„Ništa o nama bez nas“

Humanitarno društvo „Bethesda“ postoji od 2003. godine.

„Bethesda“ koristi jednostavne reči.
Koristi i slike i piktograme.

Piktogram je jednostavan znak ili slika koja prenosi poruku.

„Bethesda“ je učestvovala u projektu „LépÉsKÉK“.

Naziv projekta znači:

„Malim koracima učinimo svet razumljivim
za osobe sa intelektualnim invaliditetom.“

U projektu je učestvovala i organizacija iz Segedina.

Osobe sa intelektualnim invaliditetom učestvovale su u radu na projektu.
One su govorile šta im je potrebno.
Pomagale su u pripremi tekstova.
Proveravale su da li su tekstovi jasni.

Ovo pravilo se zove:

„Ništa o nama bez nas.“

To znači:

Osobe sa invaliditetom treba da učestvuju u odlukama o svom životu.

Valentina proverava tekstove

U „Bethesdi“ je šest osoba naučilo kako da proverava tekstove.
Među njima je i Valentina.

Valentina prvo pročita tekst.
Označi reči koje ne razume.
Označi i nejasne rečenice.
Zatim kaže šta joj nije jasno.

Autor lake verzije posle toga promeni tekst.
Valentina ponovo pročita tekst.

Tako se proverava da li je tekst zaista lak za razumevanje.

Projekat je dobio nagrade

Projekat „LépÉsKÉK“ dobio je nagrade 2025. godine.
Jednu nagradu dodelila je Fondacija „Tempus“.
Projekat je dobio i evropsku nagradu.

U ovom projektu osobe sa intelektualnim invaliditetom
imaju važne zadatke.

One mogu da podučavaju druge ljude.
Mogu da pomažu u pisanju tekstova.
Mogu da govore o svom iskustvu.

Iz njihovog iskustva drugi ljudi mogu mnogo da nauče.

Iskustvo iz projekta koristi se i u programu „Zajedno ka inkluziji“.
U tom programu pišu se jasne informacije.
Informacije su na srpskom i mađarskom jeziku.

Teška pitanja mogu da dovedu do netačnih odgovora

Roža Cipo je direktorka „Bethesde“.
Ona je govorila o jednom upitniku.

Upitnik je spisak pitanja.

Taj upitnik bio je namenjen osobama sa invaliditetom.
Pitanja su bila o socijalnim uslugama.
Ali pitanja su bila teška za razumevanje.

Korisnici nisu mogli sami da ih razumeju.
Bila im je potrebna pomoć druge osobe.

Kada druga osoba objašnjava pitanje, može da utiče na odgovor.
To može da se dogodi i slučajno.

Zbog toga odgovor možda nije potpuno tačan.
Tada ni rezultati upitnika nisu potpuno tačni.

Udruženja su rekla nadležnim osobama
da upitnik nije lak za razumevanje.

Posle toga održan je sastanak.
Na sastanku se razgovaralo o tome kako pitanja mogu da budu jasnija.

Potpis ne znači da je osoba razumela dokument

Ljudi često popunjavaju i potpisuju dokumente.

To mogu da budu:

• formulari,
• saglasnosti,
• ugovori,
• upitnici.

Neki ljudi potpišu dokument koji ne razumeju.

Potpis ne znači da je osoba razumela svoja prava.
Potpis ne znači da je osoba razumela svoje obaveze.
Osoba možda ne zna ni kome može da se žali.

Javne ustanove moraju jasno da objasne šta piše u dokumentima.

Osoba treba da zna:

• šta potpisuje,
• zašto potpisuje,
• koja prava ima,
• koje obaveze ima,
• kome može da se žali.

Objašnjavanje dokumenata ne treba da bude samo posao udruženja.
Jasne informacije treba stalno da budu dostupne.

Nejasna informacija je kao stepenik

Aniko Huber Varmuža radi u „Bethesdi“.
Ona više od 20 godina radi sa osobama sa intelektualnim invaliditetom.

Aniko kaže da je nejasna informacija kao prepreka.

Osoba u invalidskim kolicima ne može da pređe preko stepenika.
Osoba sa intelektualnim invaliditetom
ne može da razume teško obaveštenje.

Obe osobe tada ne mogu da završe ono što treba.

Jasan tekst može da ukloni tu prepreku.
Slike mogu dodatno da pomognu.

Koja uputstva treba da budu jasna?

Jasna uputstva mogu da objasne:

• kako se popunjava formular,
• gde treba da se ide u bolnici,
• kako se uzima lek,
• kako se kupuje karta,
• kako se poziva hitna pomoć,
• kako se plaća račun,
• kako se podnosi žalba.

Postoji puna službena verzija dokumenta.
Uz nju treba da postoji i verzija laka za razumevanje.

Verzija laka za razumevanje sadrži iste važne informacije.
U njoj se koriste jednostavne reči i kratke rečenice.

Tako više ljudi može da razume dokument.

Svaka osoba ima pravo da razume

Svaka osoba treba da razume informacije o svom životu.

Valentina kaže:

„Srećna sam kada mogu sama da razumem tekst.
Tada mogu sama da uradim ono što treba.“

Jasne informacije pomažu Valentini:

• da razume lekara,
• da zna šta potpisuje,
• da sama plati račun,
• da donese odluku o svom životu.

Jasna informacija nije samo znak ljubaznosti.
Jasna informacija je pravo.

Jasne informacije pomažu ljudima:

• da koriste svoja prava,
• da koriste javne usluge,
• da budu samostalniji.

Kao što smo i najavile u tekstu objavljenom 16. jula ove godine, pod naslovom “Kognitivna pristupačnost kao ljudsko pravo: Lako razumljive informacije su uslov za samostalan život, poručuju iz ‘Bethesd’”, celokupni sadržaj je preveden na lako razumljiv jezik.

Mnogo hvala Valentini, Danijeli i Aniko iz Humanitarnog društva “Bethesda” što nas uče kako da budemo bolji ljudi, a onda i bolje novinarke.

Redakcija portala Magločistač