VESTI

"Kupovinu često obavljamo porodično, svi zajedno, ali na primer dešava se da on u toku našeg razgovora ponavlja reči za nama, što je negde uobičajena situacija svaki dan ali kada se to dešava u javnosti imam osećaj da bi najradije pobegla od nas ili se pravila da nas ne poznaje i ne znam kako da odreagujem u toj situaciji. Ne bih želela da se srami svog brata."

Većina dece u tim godinama prolazi kroz fazu kada ih je lako posramiti, i to iskustvo je neizbežno. Vršnjaci su u ovom periodu jako važni da ih je vrlo često više sramota kada su viđeni sa roditeljima nego sa bratom koji ima neke poteškoće. I tokom tog perioda , najbolja strategija bi bila da joj date prostora – i psihičkog i fizičkog. Dajte joj dozvolu da ide po drugoj strani marketa, na kraju će ona reintegrisati svog brata, ali ono što je jako važno, to je da pričate o tome. Ako vam se npr požali da ju je sramota, možete joj reći nešto poput ,,Da, i mene je sramota kad to radi”. Ako to odbacimo, govoreći ,,On je tvoj brat i ne bi se trebala njega sramiti”, ne dajemo joj dozvolu  da se tako oseća i tada može da se razvije osećaj krivice i negodovanja. Poslaće poruku detetu da nam se ne može obratiti kada joj je to potrebno. Priznanje da je ponekad teško živeti sa bratom ili sestrom sa poteškoćama u razvoju, ne samo da će reflektovati realnost već šalje detetu poruku da ono slobodno može sa svojom porodicom pričati o svojim osećanjima. Dobra komunikacija u kombinaciji sa informacijama znači smanjenje zabrinutosti koju deca vrlo često osećaju. Za neke je ta sramota pak prolazna ili jednostavno imaju mogućnost da to protumače na neki drugačiji, pozitivniji način.

Autorka teksta: Sonja Aleksić, saradnica u Krovnom savetovalištu Saveza MNRO u APV